28.03.2011.

Svet

Kad jutro u bledilu dođe
pa potera mesec u noć da pođe
i zvezde pobegnu u tamu duboku
dve će ostati da večno sjaje u tvom oku

U trenutku kad si rođen
tvoje oči ugledaše njihov sjaj
i tvoj život poče čudnom sudbom vođen
da traje dok i zvezdama ne dođe kraj

I ko sam ja što naspram tebe stojim
a znam da ću živeti koliko jedan tren
bedno sam stvorenje što se strašno boji
jer volim te ludo a moram da mrem

Zato te molim ne gledaj me tako
jer ko kraj breze mali cvet
i ja ću nestati, svenuti polako
znajući da zauvek napuštam tvoj svet...