Svet

Kad jutro u bledilu dođe

pa potera mesec u noć da pođe

i zvezde pobegnu u tamu duboku

dve će ostati da večno sjaje u tvom oku

U trenutku kad si rođen

tvoje oči ugledaše njihov sjaj

i tvoj život poče čudnom sudbom vođen

da traje dok i zvezdama ne dođe kraj

I ko sam ja što naspram tebe stojim

a znam da ću živeti koliko jedan tren

bedno sam stvorenje što se strašno boji

jer volim te ludo a moram da mrem

Zato te molim ne gledaj me tako

jer ko kraj breze mali cvet

i ja ću nestati, svenuti polako

znajući da zauvek napuštam tvoj svet...