NEMIR

S mačem u ruci, s nemirom u duši

sećiću vetar i nebo što me guši.

Oblaci gusti nestaće poput morske pene,
a zvezde neme i daleke
gledaće ponovo u moje zene.

A kad spustim mač,
kad uspavam nemir
znaću da ponovo položim ruke
na umornu zemlju,
da okrenem lice ka hladnoj kiši
koja će sprati sve moje muke.

I samo tada u večnosti trenu
zastaće srce da predahne malo,
da oseti radost za koju je znalo,
a onda ponovo nek borbe krenu.