13.10.2010.

Adekvatna knjiga za adekvatan povod

Kao i većinu puta do sada, i ova sednica Naučno nastavnog veća je obaćavala "neverovatan provod". Već par puta sam se "kanila" da ponesem neko "lako" štivo za čitanje, jer od materijala za sednicu većinom počne da me boli glava. Od rečenica koje je teško protumačiti, tačaka koje se ubacuju i uklanjaju na samoj sednici. Računam, nikome ne odmažem, a korist od nas asistenata svodi se na kvorumske cifre..barem za sada. I tako konačno ponesoh knjigu Oluja mačeva, drugi deo čuvenog serijala Pesma leda i vatre pisca Dž. R. R. Martina. Neverovatna epska fantastika, puna uzbudljivih događaja, sukoba, ljubavi, seksa, ubistava, izdajstava i svih onih pomalo ( i malo više) morbidnih stvari koje tako volim u Martinovim knjigama.

Jedan od kolega je inače danas slavio rođendan i izjasnio se da ga više ne oslovljavaju sa Mladi gospodine. Na to sam se ja nadovezala da smo sličnog godišta ali da meni umnjaci odbijaju da porastu (tj. nema ih ni u najavi) i da ću zato ostati večito dete. I vrlo sam ponosna na takav razvoj događaja. Kako kaže Mika Antić: "Da bi se poraslo, treba odrasti do deteta". Digresije su mi, kao još nekome koga znam, specijalnost :D

Vadim knjigu iz tašne, a profesorka preko puta mene već oduševljaeno pita koji je naslov. Međutim, oduševljenje vrlo brzo splašnjava kada čuje da je u pitanju Epska fantastika. Izraz lica je bio kao da sam rekla da čitam, hm, pa ne znam ni ja šta. Knjige za decu od 7-8 godina. A samo kad bi znala o čemu sve Martin piše :D

Uglavnom, kolega do mene (slavljenik) daje sledeći, fenomenalni komentar: "Pa nije ni čudo što ti umnjaci ne rastu. Od takvih knjiga, mogu samo očnjaci da ti porastu." Odavno nisam čula bolji komentar. Vrhunski!! Smejali smo se čitav minut...

Sednica je počela, ja ispod stola čitam Oluju, povremeno bacajući ozbiljan pogled, malo na levo, malo na desno. Klimam glavom, dižem ruku da se slažem...sve po PS-u što bi naši stari rekli. Knjiga mi sve više zaokuplja pažnju, bitna rasprava je u toku...kako je vitez kraljeve garde ubio samog kralja. Motivi, argumenti, protivargumenti....uhhhh....uzbudljivo. Gubim kontakt sa stvarnošću. Duhom sam u Westerosu, telom u...232. Vreme za mene više nema značaja.

Dižem pogled posle xx vremena i odjednom osetim da se atmosfera promenila. Oseća se neka čudna napetost. Glasovi su postali viši, reči oštrije. Čak ima i poneka pritajena psovka, izrečena sebi u bradu. Hm, da nisam sve umislila? Ova knjiga čudno počinje da utiče na mene. Vratim Oluju u tašnu i duhom i telom se vratim u salu 232. A tamo...opet...oluja, u pravom smislu reči. Srećom što su mačevi odavno izašli iz mode inače bi, čini mi se, zaista bilo svega.

Tako da sam počela da razmišljam o čudnoj simbolici. Čitala sam Oluju i bila je oluja. Možda je samo slučajnost, ali ipak...

Ostaje pitanje: Šta li će se desiti kada donesem sledeći deo knjige Gozba za vrane?!? I da li da se usudim da svoju teoriju proverim :D

1 коментар:

Nemanja је рекао...

'ajde "Gozba za vrane" i nekako, ali šta će se desiti kada izađe "Ples sa zmajevima" a ti poneseš knjigu??